Kada se govori o veštačkoj inteligenciji u Srbiji, lako je skliznuti u dve krajnosti — ili patriotski ton “Srbija je AI velesila”, ili suprotnu tezu da “kod nas ništa ozbiljno ne postoji”. Realnost je, kao i obično, negde između: postoji zvanična strategija, konkretna ulaganja i par domaćih proizvoda, ali i otvorena pitanja oko toga koliko od toga stiže do prosečne firme i studenta.
Gde je Srbija danas po pitanju veštačke inteligencije?
Srbija ima zvaničnu državnu strategiju razvoja AI-ja (prvu od 2019, novu za period 2025–2030), poseban institut za AI istraživanje, i najavljena ulaganja od oko 100 miliona evra do kraja 2026. godine u infrastrukturu i podsticaje. Paralelno, prema istraživanju “Startap Skener 2026”, veštačka inteligencija je već ugrađena u proizvode više od polovine domaćih startapa. Slika je realno-pozitivna, ali i dalje rana — infrastruktura i strategija postoje, širu primenu tek treba meriti u narednih par godina.
Državna strategija i institucije
Srbija je prvu nacionalnu strategiju za razvoj veštačke inteligencije usvojila 2019. godine — bila je 26. zemlja na svetu i prva u jugoistočnoj Evropi koja je to učinila. Dana 10. januara 2025. Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, usvojila novu Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2025–2030. Strategija se oslanja na četiri oblasti: zakonodavni okvir, obrazovanje i razvoj kadrova, inovacije i infrastrukturu (uključujući Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju, ai.gov.rs) i primenu AI-ja u javnom sektoru. Ministarka nauke Jelena Begović je strategiju povezala sa programom “Skok u budućnost 2027”, sa najavljenom primenom AI-ja u zdravstvu, poljoprivredi, energetici i autonomnim vozilima.
Ulaganja i infrastruktura
Prema izjavama predstavnika Vlade, Srbija planira da do kraja 2026. uloži oko 100 miliona evra u razvoj AI-ja, podeljeno u tri glavna pravca: oko 30 miliona evra za novi superkompjuter (sa besplatnim pristupom za istraživače i startape), oko 20 miliona evra za softver za javni sektor (zdravstvo, energetika, transport), i oko 30 miliona evra u vidu podsticaja za razvoj AI-ja, uz dodatna ulaganja u startape. Ovo je nastavak infrastrukture izgrađene oko prve strategije iz 2019, uključujući postojeći superkompjuter i Nacionalnu platformu za AI.
Naučne i istraživačke institucije
Institut za veštačku inteligenciju Srbije osnovan je 2021, a akreditovan 2022. godine — trenutno zapošljava 43 istraživača (22 sa doktoratom, 21 saradnik), sa fokusom na računarski vid i daljinsku detekciju, zdravstvo i farmaciju, obradu prirodnog jezika i pametne gradove. Inovacioni fond trenutno finansira 12 AI projekata, a Fond za nauku je podržao objavljivanje preko 200 naučnih radova iz ove oblasti. Srbija je 2022. postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI).
Obrazovanje i kadrovi
Veštačka inteligencija je uvedena kao obavezan sadržaj u nastavni plan za 7. i 8. razred osnovne škole. Prema dostupnim podacima, oko 29% diplomaca u Srbiji dolazi iz STEM oblasti, a broj studenata upisanih na univerzitetske AI programe je u porastu — najave su govorile o oko 500 studenata na ovim programima. Ovo je oblast gde se najviše vidi razlika između najavljenih planova i realnog broja stručnjaka koji izlazi na tržište rada — obrazovna infrastruktura je tek u fazi širenja.
Startap i poslovna scena
Srbija je 2022. godine privukla preko 4,3 milijarde evra direktnih stranih investicija. Prema StartupBlink-ovom globalnom rangiranju za 2026, Srbija ima oko 310 aktivnih startapa i zauzima 58. mesto u svetu, uz rast ekosistema od 6,1% u odnosu na prethodnu godinu. Konkretno za AI: istraživanje “Startap Skener 2026” (inicijativa Digitalna Srbija) pokazalo je da su veštačka inteligencija i mašinsko učenje ugrađeni u proizvode 51% anketiranih domaćih startapa — rast od približno 10 procentnih poena u odnosu na godinu ranije. Zemlja nudi i konkretne ekonomske podsticaje za sektor: poreski kredit od 30% na ulaganja u startape, niže troškove zapošljavanja ICT stručnjaka (i do 40% u odnosu na Zapadnu Evropu), umanjenu poresku osnovicu za istraživačko-razvojne pozicije, desetogodišnje poresko oslobođenje za velika ulaganja i 15 slobodnih zona sa PDV oslobođenjem. Od konkretnih domaćih AI projekata izdvaja se Orion AI Factory — suverena AI infrastruktura kompanije Orion Telekom, izgrađena na NVIDIA DGX Blackwell (B200) sistemima, sa podacima koji ostaju u domaćim data centrima pod srpskom regulativom, bez zavisnosti od stranih cloud regiona.
Primena AI-ja u kompanijama
Trend u 2026. je jasan: sve više firmi u Srbiji ne posmatra AI kao eksperiment, već kao deo svakodnevnog poslovanja. Prioritetni sektori za usvajanje su bankarstvo, osiguranje, javni sektor, energetika, farmacija, proizvodnja i BPO (autsorsing poslovnih procesa) — svi sa naglaskom na bezbednost podataka i regulatornu usklađenost. Firme sve više traže “bezbedno i kontrolisano okruženje” za obradu podataka, ne samo pristup AI modelu kao takvom — što objašnjava i rastuću potražnju za domaćim rešenjima poput Orion AI Factory-ja. Konkretni primeri kako manje firme u praksi koriste AI dati su u tekstu AI u malom biznisu: 12 konkretnih primera, a besplatne opcije za početak u tekstu o besplatnim AI alatima za 2026.
Odnos Srbije prema evropskoj AI regulativi
Srbija nije članica EU, ali je kao zemlja kandidat u procesu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim pravnim tekovinama, uključujući oblast veštačke inteligencije. To znači postepeno usaglašavanje domaćih propisa (uključujući zaštitu podataka) sa pravcem koji postavlja EU AI Act, iako Srbija tim aktom nije direktno obavezana kao član EU. Ovaj proces je u toku i njegova dinamika zavisi od šireg toka pristupnih pregovora, ne samo od same AI politike.
Izazovi koje treba realno priznati
Pored napretka, ostaju otvorena pitanja. Prema poslednjem dostupnom međunarodnom rangiranju spremnosti za AI (2023. godina), Srbija se nalazila na 57. mestu od 193 zemlje — solidno za region, ali daleko od vrha. Ostaje i pitanje koliko najavljena ulaganja i podsticaji realno stižu do manjih firmi i startapa van Beograda, kao i koliko brzo obrazovni sistem može da isprati potražnju za AI stručnjacima. Ovo su pitanja na koja odgovor daje sprovođenje strategije u narednim godinama, ne sama strategija na papiru.
Šta možemo očekivati u narednim godinama
Strategija 2025–2030 i program “Skok u budućnost 2027” postavljaju konkretne mete: širu primenu AI-ja u zdravstvu, energetici i poljoprivredi, dovršetak nove infrastrukture (superkompjuter, javni AI servisi) do kraja 2026, i dalje usklađivanje regulative sa EU tokom pristupnog procesa. Realno merilo uspeha u narednih nekoliko godina biće da li broj domaćih AI kompanija i zaposlenih u ovoj oblasti raste brže od same količine potrošenog novca u strategiji. Timovi i firme koji već danas biraju AI alate za svakodnevni rad mogu pogledati poređenje ChatGPT-a, Claude-a i Gemini-ja za posao, ili pregled kako AI agenti postepeno preuzimaju višekoračne zadatke.
Ključne institucije i programi — pregled
| Institucija/program | Godina | Uloga |
|---|---|---|
| Prva AI strategija Srbije | 2019 | Prva u jugoistočnoj Evropi, 26. u svetu |
| Institut za veštačku inteligenciju Srbije | 2021/2022 | Istraživanje (43 istraživača) |
| Nacionalna platforma za AI (ai.gov.rs) | tekuće | Infrastruktura i informacije o AI politici |
| Strategija razvoja AI 2025–2030 | 2025 | Zakonodavstvo, obrazovanje, infrastruktura, javni sektor |
| Ulaganje od ~100 mil. evra | do kraja 2026 | Superkompjuter, javni sektor, podsticaji |
| Orion AI Factory | tekuće | Suverena AI infrastruktura (Orion Telekom + NVIDIA) |
Najčešća pitanja
Da li Srbija ima zvaničnu strategiju za veštačku inteligenciju?
Da — prvu od 2019, a 10. januara 2025. usvojena je nova Strategija razvoja veštačke inteligencije za period 2025–2030, koju je predložilo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Koliko Srbija ulaže u razvoj AI-ja?
Prema najavama Vlade, oko 100 miliona evra do kraja 2026. godine, podeljeno na superkompjuter, softver za javni sektor i podsticaje za razvoj i startape.
Da li se veštačka inteligencija uči u srpskim školama?
Da, uvedena je kao obavezan sadržaj u 7. i 8. razredu osnovne škole, uz rastući broj univerzitetskih programa iz ove oblasti.
Da li Srbija mora da poštuje EU AI Act?
Ne direktno, jer Srbija nije članica EU, ali kao zemlja kandidat postepeno usklađuje domaće zakonodavstvo sa evropskim standardima, uključujući oblast veštačke inteligencije.
Koliko domaćih startapa koristi veštačku inteligenciju?
Prema istraživanju Startap Skener 2026, AI i mašinsko učenje su ugrađeni u proizvode 51% anketiranih srpskih startapa. Srbija prema StartupBlink-u ima oko 310 aktivnih startapa ukupno (58. mesto u svetu za 2026).
Zaključak
Srbija u 2026. ima ono što joj je pre par godina nedostajalo — jasnu državnu strategiju, konkretna ulaganja i prve domaće AI proizvode. Ono što tek treba da se pokaže jeste da li ta ulaganja stižu dovoljno brzo do obrazovnog sistema i manjih firmi van najvećih centara, i kako će se domaća regulativa dalje usklađivati sa evropskom. To su pitanja za naredne izveštaje, ne za proslavu unapred.
Povezani tekstovi na AI Magazin Srbija
- AI za male firme na Balkanu 2026: agenti, alati i bezbednost
- Kako će veštačka inteligencija promeniti poslove u Srbiji?
- Najbolji AI alati u 2026: veliki vodič za Srbiju i Balkan
- AI u malom biznisu: 12 konkretnih primera
- AI agenti u 2026: šta su i kako rade
- Besplatni AI alati u 2026
Izvori za proveru činjenica
- Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju Srbije — Usvojena Strategija za razvoj veštačke inteligencije 2025–2030 — ai.gov.rs
- NALED — Srbija u razvoj veštačke inteligencije ulaže 100 miliona evra do 2026 — naled.rs
- StartupBlink — Serbia Startup Ecosystem Ranking 2026 — startupblink.com
- Digitalna Srbija (DSI) — Startap Skener 2026 — dsi.rs
- Orion Telekom — Orion AI Factory, suverena AI infrastruktura — oriontelekom.rs/ai-factory