Ažurirano: Prema pisanju portala Space.com, misija sa Google-ovim čipovima lansirana je 1. oktobra 2026. Rezultati testa u orbiti još nisu objavljeni.
Google je najavio da će tokom nedelje koja počinje 28. septembra 2026. prvi put poslati sopstvene AI čipove u orbitu – deo šireg projekta pod nazivom Project Suncatcher, kojim kompanija ispituje da li podatkovni centri napajani gotovo neprekidnom sunčevom svetlošću iz svemira mogu da postanu realna dopuna ionako pregrejanoj mreži zemaljskih AI postrojenja.
Najvažnije
- Google-ovi Trillium TPU čipovi leteće na SpaceX-ovoj misiji Transporter-18, u saradnji sa satelitskom kompanijom Planet.
- Test treba da pokaže kako čipovi podnose zračenje i temperaturne razlike u svemiru, posle prethodnih zemaljskih testova vibracija pri lansiranju.
- Za 2027. planiran je poseban test laserske veze između dva satelita, dok bi budući dizajni nosili desetine TPU čipova po letelici.
- Prema Google-ovim proračunima, solarni paneli u odabranoj orbiti mogli bi da proizvedu i do osam puta više energije nego isti paneli na Zemlji.
- Cena lansiranja bi, prema Google-ovoj proceni, do sredine 2030-ih mogla da padne ispod 200 dolara po kilogramu, čime bi se orbitalni računarski kapaciteti približili ceni ekvivalentnog kapaciteta na Zemlji.
Šta se tačno testira
Prva faza je, prema Google-ovim navodima, usmerena na prikupljanje podataka o zračenju i toploti kojima su čipovi izloženi u svemiru – uslovima koji se bitno razlikuju od bilo čega što oprema susreće na Zemlji. Pošto u vakuumu nema vazduha koji bi odvodio toplotu, Google-ov dizajn se oslanja na toplotne cevi i radijatore da bi čipove održao u radnoj temperaturi. Prateća faza, planirana za 2027. godinu, testiraće da li dva satelita mogu pouzdano da razmenjuju podatke laserskom vezom – što je preduslov da veći broj povezanih satelita uopšte može da funkcioniše kao jedinstven računarski klaster, a ne kao izolovana ostrva.
Zašto baš sada i zašto iz svemira
Iza ideje stoji jednostavna energetska računica: u odabranoj orbiti sunce gotovo nikada ne zalazi, pa Google procenjuje da bi solarni paneli tamo mogli da proizvedu i do osam puta više energije nego isti paneli na površini Zemlje. To bi, barem u teoriji, omogućilo napajanje AI računarstva bez dodatnog opterećenja lokalnih elektroenergetskih mreža. Pritisak na te mreže je stvaran već danas – u američkom gradu Louelu (Lowell, Masačusets) žitelji su se žalili na buku rashladnih uređaja i isparenja generatora, pa je gradsko veće početkom 2026. jednoglasno izglasalo jednogodišnju pauzu u širenju podatkovnih centara. Analize tržišta energije pokazuju i da su podatkovni centri prošle godine učestvovali sa nešto više od trećine u ukupnim troškovima jedne od većih američkih regionalnih mreža. Sve to čini svemirsko računarstvo privlačnom, iako još uvek dalekom, alternativom.
Balkanski ugao: pritisak na mrežu oseća se i ovde
Iako Srbija i region za sada nemaju podatkovne centre veličine onih u SAD, tema poskupljenja i ograničenja struje zbog AI infrastrukture postaje globalno pitanje koje će, sa širenjem cloud usluga i AI alata, pre ili kasnije doći i do lokalnih energetskih planera. Ista logika – potreba za sve više energije za sve veće AI modele – već se vidi kod ogromnih ulaganja poput nedavnog dogovora Anthropic-a i Akamai-ja vrednog 11,6 milijardi dolara za cloud infrastrukturu (pisali smo o tome ovde), ili otkazanog ugovora kompanije Crusoe sa proizvođačem turbina Boom, vrednog 1,25 milijardi dolara (detalji u ovom tekstu). Orbitalno računarstvo je, u poređenju sa tim brojkama, još uvek eksperiment, ali pokazuje koliko ozbiljno najveće kompanije traže bilo kakav način da AI napajaju energijom koja ne dolazi sa već preopterećene mreže.
Koliko je ovo daleko od stvarne primene
Sam Altman, izvršni direktor OpenAI-ja, u ranijem intervjuu je izrazio sumnju da svemirski podatkovni centri mogu dostići značajniju razmeru u ovoj deceniji, navodeći visoku cenu lansiranja i nemogućnost popravke pokvarenih grafičkih procesora u orbiti kao ključne prepreke. Google-ova sopstvena računica – da bi cena lansiranja do sredine 2030-ih mogla pasti ispod 200 dolara po kilogramu – ostavlja otvorenim pitanje da li će ekonomija ikada zaista prevagnuti u korist svemirskih rešenja u odnosu na dalje širenje mreže i efikasnije čipove na Zemlji.
Pitanja i odgovori
Kada Google planira da pošalje AI čipove u orbitu?
Prvi test je najavljen za nedelju koja počinje 28. septembra 2026, kada bi Google-ovi Trillium TPU čipovi trebalo da polete na SpaceX-ovoj misiji Transporter-18, u saradnji sa satelitskom kompanijom Planet.
Da li orbitalni podatkovni centri mogu zameniti one na Zemlji?
Ne u skorije vreme. Google trenutno testira samo osnovno ponašanje čipova u svemiru – zračenje, temperaturu i, u sledećoj fazi, laserske veze između satelita. Komercijalna primena u većem obimu, ako uopšte bude isplativa, očekuje se tek posle 2030-ih, a i tada bi verovatno dopunjavala, a ne u potpunosti zamenjivala zemaljske centre.
Zašto je ovo uopšte važno za obične korisnike interneta?
Podatkovni centri troše sve više struje i sve češće izazivaju sukobe sa lokalnim zajednicama zbog buke, potrošnje vode i cene struje. Ako bi se deo tog opterećenja preselio u orbitu, to bi teoretski moglo da smanji pritisak na lokalne mreže, iako je stvarni uticaj na račune za struju za sada neizvestan.
Povezani članci
- Anthropic plaća Akamai-ju 11,6 milijardi dolara za cloud infrastrukturu
- Crusoe otkazao ugovor od 1,25 milijardi dolara za AI turbine kompanije Boom
Izvor: The Rundown AI