Najveće udruženje američkih zdravstvenih osiguravača tvrdi da je upotreba veštačke inteligencije u bolnicama, tokom prijave osiguravajućih zahteva, za samo dve godine dovela do dodatnih 942 miliona dolara troškova u zdravstvenom sistemu. Nalaz otvara novo poglavlje u već zaoštrenom sukobu između bolnica i osiguravača – sukobu u kom sada, prema svemu sudeći, obe strane koriste AI kao oružje.
Najvažnije
- Analiza Blue Cross Blue Shield Association (BCBSA) povezuje AI alate u bolnicama sa dodatnih 942 miliona dolara troškova u periodu od dve godine.
- Nalazi pokazuju nagli rast broja pacijenata dokumentovanih kao slučajevi sa „složenim” zdravstvenim stanjima.
- Prema BCBSA, nema dokaza da se stvarna nega pacijenata promenila uporedo sa promenom u dokumentaciji.
- New York Times ovaj nalaz navodi kao još jedan pokazatelj da AI doprinosi rastu troškova zdravstvene zaštite u SAD.
- Osnivač AI kompanije za medicinsku dokumentaciju upozorava na scenario u kom se „botovi bore protiv botova” dok se osiguravač i bolnica nadmeću oko svakog zahteva.
Šta pokazuje analiza osiguravača
Prema navodima BCBSA analize, u posmatranom periodu zabeležen je nagli skok u broju pacijenata koji su u medicinskoj dokumentaciji označeni kao slučajevi sa složenijim dijagnozama nego ranije. Problem je, tvrde autori analize, u tome što ne postoji odgovarajući dokaz da se paralelno promenila i sama nega koju su ti pacijenti dobili u bolnici. Visoki predstavnik BCBSA otišao je korak dalje, opisujući trenutnu situaciju ne kao uobičajeni pregovarački sukob između bolnica i osiguravača, već kao potpuno jednostran obračun u kom osiguravači, prema njegovim rečima, gube.
Kada AI alati sude protiv AI alata
Ono što ovaj slučaj čini posebno zanimljivim jeste da AI ovde nije samo na jednoj strani. Bolnice sve više koriste AI alate za automatsko generisanje i doterivanje medicinske dokumentacije, delom da bi ubrzale rad lekara, a delom, prema tvrdnjama osiguravača, da bi opravdale viši nivo naplate. Sa druge strane, i sami osiguravači sve više oslanjaju se na AI sisteme da bi te iste zahteve proveravali, osporavali i tražili dodatnu dokumentaciju. Osnivač jedne kompanije koja razvija AI alate za medicinsku dokumentaciju otvoreno je priznao da ovakav razvoj događaja može dovesti do „užasne distopijske budućnosti u kojoj niko ne želi da živi” – sveta u kom se botovi jedne strane bore protiv botova druge strane – ali je istovremeno izrazio nadu da bi ista tehnologija, uz bolju regulaciju, mogla i da smanji administrativne troškove i trvenja između bolnica i osiguravača.
Balkanski ugao: drugačiji sistem, slično pitanje transparentnosti
Zdravstveni sistemi u Srbiji i regionu funkcionišu po drugačijem modelu od američkog – dominira javno zdravstveno osiguranje, a ne mreža privatnih osiguravača koji pregovaraju oko svake stavke fakture. To znači da se opisani scenario „rata kodiranja” u ovom obliku teško može preslikati na lokalne uslove. Ipak, kako alati za AI transkripciju i pisanje medicinske dokumentacije postaju dostupni i van SAD, ista pitanja će se postaviti i ovde. Pouka iz američkog slučaja nije da treba izbegavati AI u zdravstvenoj administraciji, već da svaka takva primena treba da ide uz jasna pravila o tome šta AI sme da menja u dokumentaciji i ko tu dokumentaciju nezavisno proverava – pitanje koje će, kako AI alati budu sve rasprostranjeniji, postajati aktuelno i ovde.
Šire posledice po pacijente
Iako se spor formalno vodi između bolnica i osiguravača oko novca, krajnji rizik snose pacijenti – bilo kroz više premije osiguranja, bilo kroz sve komplikovaniji proces odobravanja tretmana ako se AI sistemi osiguravača budu koristili da masovno osporavaju zahteve. Slučajevi poput ovog verovatno će ubrzati pritisak na regulatore u SAD da jasnije definišu granice upotrebe AI u obradi zdravstvenih zahteva, dok slične rasprave, sa zakašnjenjem, mogu stići i do evropskih i balkanskih zdravstvenih sistema kako se digitalizacija bude širila.
Pitanja i odgovori
Da li AI zaista poskupljuje zdravstvenu negu ili samo menja način naplate?
Prema analizi Blue Cross Blue Shield Association, reč je pre svega o promeni u medicinskom kodiranju – bolnice AI alatima beleže veći broj pacijenata sa „složenim” dijagnozama, dok analiza tvrdi da nema dokaza da se sama nega pacijenata promenila. Drugim rečima, sporno je da li pacijenti dobijaju drugačiju negu ili samo drugačije obeleženu.
Ko koristi AI u ovom sporu – bolnice, osiguravači ili oboje?
Obe strane. Bolnice sve više koriste AI alate da bi tačnije (ili, prema tvrdnji osiguravača, agresivnije) dokumentovale stanje pacijenata radi naplate, dok osiguravači paralelno koriste sopstvene AI sisteme da bi te zahteve proveravali i osporavali. Osnivač jedne AI kompanije za medicinsku dokumentaciju to je opisao kao rizik od scenarija u kom se „botovi bore protiv botova”.
Da li se ovakav trend može očekivati i u zdravstvenim sistemima u Srbiji i regionu?
Direktno poređenje je teško jer se model naplate zdravstvenih usluga u SAD (kroz privatne osiguravače i detaljno medicinsko kodiranje) bitno razlikuje od pretežno javnih zdravstvenih sistema na Balkanu. Ipak, upotreba AI alata za medicinsku dokumentaciju i administraciju širi se globalno, pa je pitanje transparentnosti i kontrole troškova relevantno i za lokalne zdravstvene ustanove i privatne klinike koje uvode slična rešenja.
Povezani članci
- MIT razvio AI koji čini operacije bez velikih rezova preciznijim i bezbednijim
- AI u regulisanim industrijama: banke, zdravstvo, pravnici — ko prvi dobija prednost
Izvor: TechCrunch