Kratak odgovor: Srbija je 2019. godine bila prva zemlja u jugoistočnoj Evropi koja je usvojila nacionalnu strategiju za veštačku inteligenciju, a 10. januara 2025. Vlada je usvojila novu Strategiju razvoja VI za period 2025–2030. Država je najavila ulaganje od 100 miliona evra u AI do 2026. godine (drugi superkompjuter, podrška javnom sektoru, podsticaji za razvoj). Zakon o veštačkoj inteligenciji je u pripremi, usklađen sa evropskim AI Act-om.
Zvanična strategija Srbije za veštačku inteligenciju (2025–2030)
Vlada Srbije je 10. januara 2025. godine, na predlog Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, usvojila novu Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period od 2025. do 2030. godine — nastavak prve strategije iz 2019. godine. Strategija pokriva nekoliko ključnih oblasti:
- izradu zakonskog okvira za VI (usklađenog sa EU AI Act-om);
- ulaganje u obrazovanje na svim nivoima;
- razvoj infrastrukture i računarske snage;
- proširenje primene VI u javnom sektoru;
- jačanje Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju (ai.gov.rs).
Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović je kao konkretne ciljeve navela ranije otkrivanje bolesti, kvalitetnije lečenje, efikasnije javne usluge, veću proizvodnju električne energije i produktivniju poljoprivredu. Strategija je deo šireg programa “Skok u budućnost 2027” i vezana je za EXPO 2027, gde će, prema najavama, biti predstavljena i autonomna vozila.
Koliko Srbija ulaže u AI i u šta konkretno
Srbija je najavila ulaganje od 100 miliona evra u razvoj veštačke inteligencije tokom naredne dve godine (do 2026), raspoređeno na nekoliko pravaca:
| Iznos | Namena |
|---|---|
| 30 miliona evra | Drugi superkompjuter, sa besplatnim pristupom za istraživače i startape |
| 20 miliona evra | Razvoj softvera za javni sektor (zdravstvo, energetika, saobraćaj) |
| 30 miliona evra | Podsticaji za razvoj AI rešenja |
| Ostatak | Podrška startapima — oko 25% prijavljenih razvija AI rešenja |
Konkretno, u Državnom data centru u Kragujevcu Srbija trenutno ima dva superkompjutera — prvi je namenjen besplatno naučnoj zajednici (instituti, fakulteti, tehnološki parkovi, startapi), a drugi, proizvođača NVIDIA, oko sedam puta je snažniji i namenjen industriji. Treći superkompjuter, najavljen za početak 2027. godine, trebalo bi da bude dvadeset puta snažniji od drugog. Pored Kragujevca, dodatni data centar se planira u Dimitrovgradu, a novi centri u Novom Sadu i Nišu do 2030. godine.
Gde se veštačka inteligencija zaista koristi u Srbiji danas
Van zvaničnih najava, konkretna primena AI-ja u Srbiji je najvidljivija u nekoliko oblasti:
- Javni sektor i državne usluge — kroz Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju i najavljeni razvoj softvera za zdravstvo, energetiku i saobraćaj.
- Nauka i istraživanje — besplatan pristup superračunarskoj infrastrukturi za institute, fakultete i startape.
- Mala i srednja preduzeća — sve veći broj firmi koristi opšte dostupne alate (ChatGPT, Gemini, Claude) za svakodnevne poslovne zadatke; detaljnije u našem vodiču AI za male firme na Balkanu.
- Startap ekosistem — prema državnim najavama, oko četvrtine novoprijavljenih startapa u okviru podsticajnih programa razvija rešenja bazirana na veštačkoj inteligenciji.
Za širi pregled koji AI alati su trenutno dostupni i po kojoj ceni, pogledaj našu bazu AI alata za 2026.
Izazovi: kadrovi, regulativa i pristup internetu
I pored napretka, ostaju otvoreni problemi:
- Nedostatak stručnog kadra — potražnja za ljudima obučenim za mašinsko učenje i AI inženjering raste brže od ponude, a obrazovni sistem se tek prilagođava.
- Zakonski okvir tek se gradi — zakon o veštačkoj inteligenciji je u pripremi i biće usklađivan sa evropskim AI Act-om; do njegovog usvajanja, primena AI-ja u osetljivim oblastima (bezbednost, finansije) oslanja se na postojeće, opštije propise.
- Neravnomeran pristup infrastrukturi — brz internet i pristup računarskoj snazi nisu podjednako dostupni u svim delovima zemlje, što je Alijansa za e-upravu identifikovala kao preduslov za širu primenu AI-ja.
Šta ovo znači za obične građane i mala preduzeća
Za pojedinca, državna strategija za sada najviše znači posredno — kroz bolje javne usluge kada ministarstva zaista implementiraju najavljeni softver, i kroz širu dostupnost besplatne računarske infrastrukture za studente i istraživače. Za malu firmu, praktičniji uticaj dolazi od globalno dostupnih AI alata (ChatGPT, Claude, Gemini), a ne od državnih projekata — tu vredi krenuti od konkretnog zadatka koji AI može da ubrza, ne od toga da li je Srbija “na globalnoj mapi VI”.
Najčešća pitanja
Da li Srbija ima zakon o veštačkoj inteligenciji?
Ne još — zakon je u pripremi i biće usklađen sa evropskim AI Act-om. Trenutno primenu VI reguliše Strategija razvoja VI 2025–2030, koja nije zakon već strateški dokument.
Gde mogu da pratim zvanične informacije o AI strategiji Srbije?
Na Nacionalnoj platformi za veštačku inteligenciju, ai.gov.rs, koju vodi Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Da li Srbija ima sopstveni superkompjuter za AI?
Da — dva su trenutno u Državnom data centru u Kragujevcu (jedan za nauku, jedan za industriju), a treći se najavljuje za početak 2027. godine.
Izvori: Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju (ai.gov.rs); NALED — Srbija ulaže 100 miliona evra u razvoj AI do 2026; Biznis.rs. Planovi i iznosi su zvanične najave; realizaciju pratimo i ažuriramo tekst.