Veštačka inteligencija je za samo dve-tri godine iz kurioziteta postala svakodnevni alat u učionicama širom Balkana. Učenici je koriste za domaće zadatke, studenti za seminarske radove, a nastavnici sve češće za pripremu časova i proveru znanja. Regionalna ministarstva prosvete tek grade politike i pravila, dok škole i fakulteti u međuvremenu improvizuju – neki zabranjuju, neki podstiču, a većina jednostavno čeka jasnije smernice. Rezultat je mešavina realnog napretka u personalizovanom učenju i sasvim opravdane zabrinutosti zbog prevara, nejednakosti i nedovoljno obučenih nastavnika.
Šta AI stvarno menja u nastavi već danas?
Najvidljivija promena je pojava alata koji funkcionišu kao lični tutori – dostupni 24 sata dnevno, strpljivi i prilagođeni tempu svakog učenika. Globalno najpoznatiji primer je Khanmigo, AI asistent neprofitne organizacije Khan Academy, koji je do sada dosegao nekoliko stotina hiljada korisnika i privukao ozbiljna ulaganja u sektor AI tutorstva, procenjena na više milijardi dolara širom sveta. Zanimljivo je da čak i kod ovako razvijenog alata istraživanja pokazuju da svega oko 15 odsto učenika koji imaju pristup Khanmigu ga zaista redovno koristi – što govori da sama dostupnost tehnologije ne garantuje njenu stvarnu primenu, već da je ključna pedagoška integracija, a ne alat sam po sebi.
Na Balkanu se slična logika tek uspostavlja. Privatne škole i fakulteti, poput ITS visoke škole strukovnih studija u Beogradu, javno ističu da veštačka inteligencija „sve više postaje alat za učenje”, a ne samo tema o kojoj se priča. U praksi to znači: generisanje vežbi prilagođenih nivou znanja, brže sažimanje literature, prevod stručnih tekstova i pomoć pri pripremi ispita – sve ono što je ranije zahtevalo časove rada sa privatnim instruktorom, sada je dostupno besplatno ili uz simboličnu pretplatu.
Personalizovano učenje i brže istraživanje
- Prilagođeno tempo učenja – učenici koji sporije usvajaju gradivo dobijaju dodatna objašnjenja bez straha od „sramote pred odeljenjem”.
- Brža priprema seminarskih i istraživačkih radova – AI pomaže u pretraživanju literature i strukturiranju teksta, mada ne sme da zameni sopstvenu analizu.
- Pomoć nastavnicima – automatsko generisanje testova, planova časa i povratnih informacija oslobađa vreme za rad sa učenicima.
- Podrška učenicima sa posebnim potrebama – alati za čitanje, prevod i pojednostavljivanje teksta olakšavaju inkluziju.
Da li veštačka inteligencija zamenjuje nastavnike?
Ovo pitanje se poslednjih meseci direktno postavlja i zvaničnicima u Srbiji. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je, komentarišući razvoj veštačke inteligencije, poručio da ona neće zameniti nastavnike, već da treba da bude „podrška u nastavi”, a ne zamena za živi kontakt učenika i profesora. Ovakav stav odražava širi regionalni konsenzus – i ministarstva i sindikati prosvetnih radnika slažu se da tehnologija treba da rasterети administrativni deo posla nastavnika, a ne da preuzme njegovu suštinsku ulogu: motivaciju, mentorstvo i procenu karaktera i napretka učenika.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine je u više navrata objavljivao analize i preporuke za nastavnike o tome kako da razumeju način na koji tinejdžeri koriste AI, kao i smernice za odgovorno uvođenje ovih alata u nastavu. Poruka je dosledna: zabrana ne funkcioniše, jer učenici veštačku inteligenciju već koriste kod kuće – umesto toga, potrebno je naučiti ih da je koriste kritički i transparentno.
Prevare, plagijarizam i AI detekcija – gde je granica?
Najveća kontroverza vezana za AI u obrazovanju i dalje je akademska nepoštenost. Slučaj koji je odjeknuo i u regionalnim medijima jeste istraživanje iz Velike Britanije prema kojem je skoro 7.000 studenata potvrđeno koristilo veštačku inteligenciju za plagiranje radova u jednoj akademskoj godini – broj koji je, prema samim autorima istraživanja, verovatno samo vrh ledenog brega, jer alati za detekciju AI teksta daleko od savršenih.
Alati za detekciju AI sadržaja (poput onih koje koriste i domaći portali za proveru dezinformacija) suočavaju se sa ozbiljnim ograničenjima: lažno optužuju poštene studente čiji stil pisanja liči na AI, dok istovremeno propuštaju tekstove koje su korisnici blago „doradili” nakon generisanja. To fakultete u regionu stavlja u nezavidan položaj – nemaju pouzdan tehnički način da dokažu prevaru, pa se sve više oslanjaju na usmenu odbranu radova, izmenjene formate ispita i pisanje pod nadzorom.
Šta fakulteti u regionu (mogu da) urade?
- Uvode usmenu odbranu seminarskih i završnih radova kao dopunu pisanom delu.
- Menjaju format ispita – manje memorisanja činjenica, više primene znanja i analize slučaja.
- Traže transparentno navođenje kada je i kako AI korišćen u izradi rada.
- Ulažu u obuku nastavnog osoblja za prepoznavanje neprirodnih obrazaca u tekstu, umesto oslanjanja isključivo na softver.
Kako region gradi (ili ne gradi) politiku prema AI u školama?
Za razliku od zapadnoevropskih zemalja koje već imaju nacionalne smernice za upotrebu AI u obrazovanju, Srbija i region tek su na početku tog puta. Formirana je radna grupa za izradu nacrta zakona o veštačkoj inteligenciji, a nacionalna platforma ai.gov.rs objavljuje edukativne sadržaje o uticaju AI na obrazovanje, što pokazuje da tema ulazi u zvanični fokus države. Paralelno se razvija i domaći jezički model, sa najavama da bi trebalo da „čuva ćirilicu i dijalekte” – što je posebno važno pitanje za obrazovni kontekst, jer većina globalnih AI alata mnogo bolje funkcioniše na engleskom nego na srpskom, bosanskom, hrvatskom ili makedonskom jeziku.
Upravo tu leži jedan od najvećih, a najređe pominjanih problema: digitalni jaz. Škole u većim gradovima, posebno privatne, mnogo brže usvajaju AI alate, dok ruralne sredine i škole sa slabijom internet infrastrukturom zaostaju. Isto važi i za nastavnike – generacijski jaz u digitalnim veštinama znači da su mnogi profesori prepušteni sami sebi da uče o AI, bez sistemske obuke od strane ministarstava ili lokalnih samouprava.
Šta ovo znači za učenike, roditelje i nastavnike na Balkanu?
Realnost je da AI u obrazovanju na Balkanu neće doneti ni utopiju ni katastrofu – doneće postepenu, neravnomernu promenu. Škole koje uspeju da iskoriste AI kao alat za personalizaciju i uštedu vremena, uz jasna pravila o akademskoj čestitosti, imaće prednost. One koje čekaju da im „neko drugi” (ministarstvo, direktor, tehnologija sama) reši problem, rizikuju da AI koriste haotično – učenici za prečice, nastavnici sa nepoverenjem, a fakulteti sa zakasnelim, reaktivnim pravilima.
Najčešća pitanja o AI u obrazovanju na Balkanu
Da li škole u Srbiji imaju zvanična pravila o korišćenju ChatGPT-a?
Ne postoji jedinstven, obavezujući nacionalni pravilnik za sve škole. Ministarstvo prosvete i nacionalna AI platforma objavljuju smernice i stavove, a formirana je i radna grupa za širi zakon o veštačkoj inteligenciji, ali odluke o svakodnevnoj upotrebi AI alata u učionici trenutno uglavnom donose pojedinačne škole i profesori.
Da li alati za detekciju AI teksta zaista rade?
Ne pouzdano. Ovi alati mogu da ukažu na verovatnoću da je tekst generisan veštačkom inteligencijom, ali imaju visok procenat grešaka u oba pravca – i lažno optužuju poštene autore i propuštaju prilagođene AI tekstove. Zato ih sve više fakulteta koristi samo kao dodatni signal, a ne kao dokaz.
Da li AI zaista može da zameni nastavnike?
Prema izjavama zvaničnika u Srbiji i iskustvima iz sveta, ne u doglednoj budućnosti. AI alati poput Khanmiga pokazuju da je tehnička dostupnost samo deo priče – motivacija, mentorstvo i ljudski odnos i dalje najviše utiču na to da li će učenik zaista koristiti i ceniti pomoć, digitalnu ili ljudsku.
Kako roditelji mogu da pomognu deci da AI koriste odgovorno?
Najvažnije je razgovarati o razlici između korišćenja AI za razumevanje gradiva i korišćenja AI da bi se izbeglo učenje. Transparentnost prema nastavnicima, provera AI odgovora umesto slepog kopiranja, i zadržavanje sopstvenog rasuđivanja kao poslednje instance – to su osnovna pravila koja važe i za decu i za odrasle.
Povezani tekstovi
- Šta je veštačka inteligencija – objašnjeno ljudskim jezikom
- Šta realno treba naučiti o AI-ju u 2026. godini