Majkl Sejlor, izvršni predsednik kompanije Strategy (ranije poznate kao MicroStrategy) i jedan od najpoznatijih zagovornika Bitcoin-a u korporativnom svetu, poziva američke banke da počnu da čuvaju Bitcoin za svoje klijente i da odobravaju kredite obezbeđene tom kriptovalutom kao svakodnevnim kolateralom. Predlog je deo njegove šire teze da bi digitalna imovina uskoro mogla da naraste u industriju vrednu 100 biliona dolara.
Najvažnije
- Sejlor traži da banke čuvaju Bitcoin klijenata (custody) i da odobravaju kredite obezbeđene tom imovinom.
- Ključni argument oslanja se na Bazelski bankarski regulatorni okvir, koji kriptoimovini poput Bitcoin-a dodeljuje veoma visoku, 1.250-postotnu ponderisanu rizičnost.
- Prema Strategy-jevom sopstvenom indeksu, oko 32 odsto velikih banaka je do jula 2026. već u nekom obliku prihvatilo Bitcoin.
- Predlog dolazi nedelju dana nakon što je zakon CLARITY Act nije prošao ključno glasanje u Senatu (49 za, 50 protiv), daleko od 60 glasova koliko je bilo potrebno.
- Sejlorova procena od 100 biliona dolara delimično se oslanja na ideju da će AI agenti u budućnosti sve više samostalno kupovati i trgovati, čemu je potreban novac koji funkcioniše non-stop, a ne samo u radno vreme banaka.
Bankarstvo obezbeđeno Bitcoin-om
Sejlor je predlog izneo posle nastupa na samitu Freedom Tech DC u organizaciji Bitcoin Policy Institute. Njegov argument u velikoj meri počiva na kritici Bazelskog regulatornog okvira, koji izloženost bankama prema takozvanoj Grupi 2b kriptoimovine (u koju spada i Bitcoin) tretira kao izrazito rizičnu, sa ponderom od čak 1.250 odsto – što u praksi znači da banka mora da izdvoji ogroman kapital samo da bi držala tu imovinu na bilansu. Sejlor smatra da bi regulatori trebalo da prave razliku između tri različite aktivnosti: čuvanja tuđeg Bitcoin-a (custody), odobravanja kredita obezbeđenih Bitcoin-om i sopstvenog vlasništva banke nad kriptovalutom – umesto da sve tretiraju po istom, izrazito strogom standardu.
Konkurencija banaka kao pokretač potražnje
Prema Strategy-jevom Bitcoin Banking Adoption Index-u, oko 32 odsto velikih banaka je do jula 2026. na neki način prihvatilo Bitcoin, iako velike finansijske institucije i dalje javno zauzimaju vrlo različite stavove prema toj imovini. Sejlor smatra da bi jasnija regulativa podstakla konkurenciju među bankama i vlasnicima Bitcoin-a dala više načina da dođu do kapitala bez prodaje svoje kriptoimovine. Simboličan je i primer razlike između javnog i privatnog stava: izvršni direktor JPMorgan-a Džejmi Dajmon je Bitcoin javno nazvao „kamenom kućnim ljubimcem”, dok izvršni direktor Strategy-ja Phong Le tvrdi da je Dajmon u privatnim razgovorima mnogo naklonjeniji Bitcoin-u nego što to njegove javne izjave sugerišu.
Regulativa posle propalog CLARITY Act-a
Sejlorov predlog dolazi nedelju dana nakon što je Senat SAD 15. septembra glasao o zakonu CLARITY Act, koji je trebalo da donese jasnija pravila za kriptovalute – zakon je pao sa 49 glasova za i 50 protiv, daleko od 60 glasova koliko je bilo potrebno. Sejlor otvoreno kaže da ne želi da čeka Kongres i da očekuje da regulatorna tela poput SEC-a, CFTC-a i Ministarstva finansija sama, u okviru postojećih zakona, unaprede pravila za banke, dok se paralelno širi custody i kreditiranje obezbeđeno Bitcoin-om.
Balkanski ugao: NBS, regulativa digitalne imovine i oprez
Srbija već ima zakonski okvir za digitalnu imovinu, a Narodna banka Srbije aktivno prati globalna kretanja u regulaciji kriptovaluta, slično kao i evropska MiCA uredba koja bankama i platnim institucijama u EU postavlja jasnija pravila za rad sa kriptoimovinom. Sejlorov predlog je podsetnik da se u SAD, uprkos snažnom lobiranju krupnog kapitala, rasprava o tome koliko rizično banke smeju da tretiraju Bitcoin i dalje vodi na najvišem regulatornom nivou – i da će ishod te rasprave, kroz globalne bankarske standarde poput Bazelskog okvira, verovatno uticati i na to koliko će banke u Evropi i regionu biti spremne da klijentima ponude slične usluge. Više o aktuelnim previranjima oko regulacije kriptovaluta u SAD pisali smo i povodom nedavnog odlaska komesarke Hester Pirs iz SEC-a, u tekstu Hester Pirs napušta SEC: kripto regulativa u SAD ostaje bez jasnih pravila.
Pitanja i odgovori
Šta tačno Majkl Sejlor traži od banaka?
Traži da banke same čuvaju Bitcoin za klijente (custody) i da odobravaju kredite obezbeđene Bitcoin-om kao kolateralom, umesto da vlasnici moraju da prodaju svoje kriptovalute kada im zatreba gotovina.
Zašto je Bazelski regulatorni okvir toliko važan u ovoj priči?
Bazelska pravila trenutno kriptovalutama poput Bitcoin-a dodeljuju veoma visoku, 1.250-postotnu ponderisanu rizičnost, što banke praktično obeshrabruje da ih drže na bilansu. Sejlor traži da se čuvanje tuđeg Bitcoin-a, krediti obezbeđeni Bitcoin-om i sopstveno vlasništvo banke nad Bitcoin-om tretiraju kao tri različite, odvojeno rizične aktivnosti, a ne da se sve trpaju pod isto strogo pravilo.
Da li je ovo finansijski savet da treba kupiti Bitcoin ili ga koristiti kao kolateral?
Ne. Ovo je novinarski prikaz predloga i izjava Majkla Sejlora i ne predstavlja finansijski, investicioni ni pravni savet. Kriptovalute su visokorizična i veoma volatilna imovina, a svaka odluka o ulaganju ili zaduživanju treba da bude doneta uz sopstvenu analizu i, po potrebi, konsultaciju sa licenciranim finansijskim savetnikom.
Povezani članci
- Hester Pirs napušta SEC: kripto regulativa u SAD ostaje bez jasnih pravila
- Bitkoin „zlatni krst”: istorijski obrazac iz 2015. ponovo na sceni
- AI u bankarstvu i finansijama 2026: kako veštačka inteligencija menja kredite, prevare i lične finansije
Izvor: Yellow.com
Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja finansijski, investicioni niti pravni savet.